Zašto noæas tako šume jablanovi,
Tako strašno, èudno? Zašto tako šume?
Žuti mesec sporo zalazi za hume,
Daleke i crne, ko slutnje; i snovi.

U toj mrtvoj noæi pali su na vodu,
Ko olovo mirnu i suvu, u mraku.
Jablanovi samo visoko u zraku
Šume, šume, èudno, i drhæu u svodu.

Sam, kraj mutne vode, u noæi, ja stojim
Ko potonji èovek. Zemljom prema meni,
Leži moja senka. Ja se noæas bojim,
Sebe, i ja strepim sam od svoje seni.